„Sjajno… Kraus iznijansirano prikazuje seks i ljubav, bliskost i zavisnost, s psihološkom dubinom i intelektualnom snagom koje podsećaju na delo Natalije Ginzburg. Njene priče zatiču likove u trenucima njihovih života kada su gladni iskustva i otvoreni za mogućnosti, a ta otvorenost preliva se i na same priče: narative koji su odveć gorući i životni za uredne zaplete, pojednostavljena razrešenja ili lake odgovore.”
Moli Antropol, New York Times Book Review
„Prelepa, jedinstvena knjiga… Priče jesu realistične u pristupu, ali imaju promišljenu, meditativnu notu koja podseća na prozu Patrika Modijana… Krausino stvaralačko oblikovanje, perspektiva, fokus na ljubav, seks, materinstvo i strane zemlje predstavljaju zajedničke niti koje povezuju ovu izuzetnu zbirku… Iako nepoznato prožima ove priče, možda je za Kraus najvažnija tema pojam ljubavi kao sjedinjenja… Ideja nezavisne žene čvrsto je uporište ovih priča, ali prisutan je i motiv gubitka bliskosti.”
Chicago Review of Books
„Zadivljujuća zbirka od deset priča koje putuju svetom, a svaka je snažna analiza složenih i bolnih veza između muškaraca i žena… Svaka priča je majstorski oblikovana i duboko promišljena, juri ka blistavom, neizbežnom završetku, potvrđujući još jednom da je Kraus jedan od najznačajnijih pripovedačkih talenata našeg vremena.”
Esquire
„Suprotno od onoga što je čest slučaj u fikciji koju piše Kraus – nigde se u narativu od nas ne traži da suspendujemo nevericu kako bismo ga u potpunosti razumeli i u njemu uživali. Ova zbirka je blistav primer toga koliko čarolije je Kraus kao umešna spisateljica u stanju da načini od običnih ljudi, dragih nam običnih ljudi što iz dana u dan žive svoje ljupke i zbrkane živote.”
Sigrid Nunjes, New York Review of Books
„Neprekidni udar briljantnosti… Naizmenično škrta i bujna, striktna i nesputana, ova zbirka treperi od uvida i trenutaka savršeno ostvarene lepote. Izaziva neobuzdan smeh, nadahnjuje duboko promišljanje, ugađa i uzrujava u jednakoj meri… Veselje i jad su elegantno isprepleteni u ovoj izuzetnoj knjizi.”
Prisila Gilman, Boston Globe