Iako su Plautove komedije proizvodi fikcije, sasvim artificijelne po razvoju, i oslonjene na importovani kulturološki materijal, zahvaljujući Plautovom jeziku u njegovim komedijama odražava se svakodnevica antičkog rimskog čoveka i oni su značajan deo slagalice u rekonstrukciji razdoblja, nalik arheološkim iskopavanjima u Pompeji i Herkulanumu. Plautov latinski, nazivan sermo cotidianus, plebeius, vulgaris, inconditus, čak i rusticus, moćan je instrument koji je koristio virtuozno. Jezik ulice, trga, berbernice, kuće heterine, premda „uhvaćen” u određene metričke sheme, bio je u stanju da iskaže svaku njegovu zamisao, izliv sentimentalnosti, sirovu šalu, moralnu pouku iskazanu u obliku sentence; uspešne, ponekad i manje uspešne igre rečima, aliteracije, dvosmislice, besmislice…
Uticaj Plautovog opusa na stvaralaštvo drugih umetnika dalekosežan je i nemerljiv. Njime je bila nadahnuta kako italijanska renesansa, tako i pisci koji su obeležili evropsku komediju — Ariosto, Molijer, Šekspir — a tragovi njegovog uticaja očituju se i kod autora kao što su Edmon Rostan, Bernard Šo te Bertold Breht. U južnoslovenskom prostoru, prvu adaptaciju Plauta načinio je Marin Držić — komediju Skup, a i Sterijin Tvrdica (Kir Janja) pripada poretku evropskih komedija ovoga tipa, takođe s naglašenim lokalnim, balkanskim odlikama. Plautov svet oživljen je i u mjuziklu (Out of this World Kola Portera 1950) i na filmu (A Funny Thing Happened on the Way to the Forum Ričarda Lestera 1963).
