Marćin Viha (1972, Varšava) poljski je grafički dizajner, karikaturista, kolumnista i pisac kako knjiga za odrasle, tako i za decu.

Detinjstvo mu je, zahvaljujući ocu, renomiranom arhitekti i urbanisti Pjotru Vihi, bilo obeleženo estetikom i dizajnom.

Tekstovi su mu objavljivani u časopisima Autoportret, Literatura na Świecie i Tygodnik Powszechny, u kojem je takođe godinama publikovao nedeljne komentare u formi ilustracija. Stalni je saradnik dnevnog lista Gazeta Wyborcza i magazina Pismo. Njegov esejistički debi Kako sam prestao da volim dizajn (2015) doneo mu je prestiž nacionalnog majstora kratke forme, koji je potvrdio i knjigom eseja Stvari koje nisam izbacio (2017). Za ovu knjigu je iste te godine osvojio nagradu Pašport Politiki u kategoriji književnosti, a 2018. su mu za nju dodeljene najznačajnija književna nagradu u Poljskoj Nike (priznanje i od publike i od žirija), Književna nagrada Vitold Gombrovič i nominacija za Književnu nagradu Gdinja u kategoriji knjige eseja.

Među Vihinim knjigama za decu ističu se: Klara: molim te, nemoj ovo da čitaš (Klara: proszę tego nie czytać, 2011), Lisol i Strusija: Lekcije iz nestašluka (Łysol i Strusia: Lekcje niegrzeczności, 2013), Bolek i Lolek: genijalni detektivi(Bolek i Lolek: genialni detektywi, 2014), Izvanredna priča o Sebastijanu van Pireku (Niezwykła historia Sebastiana Van Pirka, 2018) i Velika knjiga o Klari (Wielka księga Klary, 2019).